Za vas se zovem Boban, tešim se sa trideset i nešto, mada već dublje gazim. Politika, nacionalnost, religija, svi motori i pomagala za kastriranje mase me ne zanimaju. Imam veru, umanjena je ali još uvek negde postoji, za ovaj svet, za tebe što čitaš, još malo za sebe.

Samo jedan od mnogih, običan i štošta mi fali. Sve ono neizrečeno, nikad izgovorene misli, poneka pesma. Istina ili laž. Uprkos svemu, ipak ostaviti negde neki trag. Tu je.

Svim gramatičarima se unapred izvinjavam, ali razumeti će me onaj ko bude hteo. Jer rođen sam u inostranstvu, pomešao sam sve jezike silne. Ali u meni tuče srce Balkana i njemu ga poklanjam.

Dobro došli u moj mali iskrivljeno-skriveni svet, u mojoj borbi u noći…

– Boban –