“Ovde se životi samo preživljavaju…”
Boban
Za vas se zovem Boban, tešim se sa trideset i nešto, mada već dublje gazim. Politika, nacionalnost, religija, svi motori i pomagala za kastriranje mase me ne zanimaju. Imam veru, umanjena je ali još uvek negde postoji, za ovaj svet, za tebe što čitaš, još malo za sebe. Samo jedan od mnogih, običan i štošta mi fali. Sve ono neizrečeno, nikad izgovorene misli, poneka pesma. Istina ili laž. Naizvrat svemu, ipak ostaviti negde neki trag. Tu je.
12 thoughts on “Bez pravih mogućnosti”
Add yours
Leave a comment Cancel reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
a Luta da Noite 
05/12/2017 at 10:52
i bez očekivanja. meni je užasnije kad čujem omladinu (ja sam ko neka učiteljica pa mi je u opisu), sa istim tim frazama. a onda se stariji sjate pa govore kako su danasnja djeca pametna i mudra i sve im je već jasno. dočim samo kopiraju njihov očaj. i sve je u redu dok jedni druge glade. Dakle, unaprijed se ispričavam zbog komentara. Takav je dan. A sad ozbiljno: što je bilo po pitanju onih leptira par postova niže?
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 11:13
Nemoj se izvinjavati za komentar, ovde važi sloboda mišljenja 😉
Što se tiče “preživljavanja”, na tu misao me naveo jedan razgovor sinoć, o Bosni prkosnoj i mojoj poseti pre nekoliko dana. Kako narod ustvari “preživljava” i sve što ide uz to (neću odugovlačiti sa time).
A sad ne znam koje leptire misliš, imaju dva teksta,… Nedosanjani dodir ili Leptiri iz svemira?
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 11:24
Leptiri su bakrenci bili u igri i neko zamišljeno dijete… I jasno mi je da me se ne tiče. Ja se, recimo, bojim da ću ponovit greške svojih roditelja. Moji roditelji očito nisu imali isti strah nego su mislili da su pametniji od svojih. A ovi su, mogu to samo pretpostavljati, imali bolje uzore. Ili se nisu bojali ničeg. Kako bilo da bilo; ovo o Bosni prkosnoj zvuči kao dobra priča
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 13:16
Jedan dodir na mom obrazu kojeg sam osetio jednom prilikom, kasnije sanjao još nekoliko puta. Dodir “poput sletanja leptira bakrenaca” i od tog osećanja dalje, kojeg sam pokušao da opišem… I tako stigao do majčinstva, dece, i svega ostalog (eto, izgubim se tako u vlastitoj priči 😉 )…
A što se tiče priče o Bosni prkosnoj, ne bi je nikad ni započeo, jer ko zna gde bi stigao. Napljuvao bi se svega i svih, odavde pa do neba, pa preko celog svetu i onda,…
Mah, samo mi je žao ljudi, zbog nekoliko pokvarenjaka, koji vode svoje kolo…
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 15:36
Sta bi Karl Jung rekao na to 🙂 bio bi suvisliji od mene, to sigurno. A što se tiče Bosne, je l to najava neke priče u nastavcima kojoj se možemo nadati? (tipa, i moj je svemirski blog neka vrsta čistilišta, a onaj drugi je drugi / treći krug pakla – oče rec, penjemo se) Hvala ti na strpljenju u svakom slučaju i bez obzira 🙂
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 16:46
Ne, ne, to ne znači najava za novu priču, ne vodim političke razgovore, samo ljubavne 😀 😀 😉
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 16:49
I drugarske također. Radujemo se baš baš 🙂
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 16:51
…postoji mogućnost, da stižu novi 😉 (ali to za sad znaš samo Ti) 😀
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 12:04
Slažem se, ljudi danas samo postoje da bi tu bili još jedan dan. Ne “žive” onako kako bi trebalo. 🙂
LikeLiked by 2 people
05/12/2017 at 18:05
A možda se i preživljavanja samo životare?!
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 18:49
Moguće, sve gore od gorega, samo života nigde 😦
LikeLiked by 1 person
05/12/2017 at 19:56
A šta je život? Možda i ne umemo da ga vrednujemo?! Najgluplja moguća stvar koju ću da uradim sada se zove samocitiranje:
“Čekamo nešto od života veće,
Nešto veće, što doći neće.”
LikeLiked by 2 people