Vidim smrt, prerezani vrat,
krv je prsnula visoko u zrak
jezik postao je težak, viri iz gubice
oči su zagledane daleko
i više ništa ne vide
telo se ne pomera,
nije znalo šta ga jutros čeka
počele su se skupljati mušice.
Zašto moje postaje tako teško?
Više od ničega se ne branim
tako nepokretan, izdan od sveta
odnešen preko svih snova
ostaje mi tamna java nepovratna,
gubim se u toku otpada i ovog dana.
Šta li donosi noć?
Usta šute kao zalivena,
srce mi preskače
ali um ne prestaje,
to misli vrište
to još ruka piše.