Ne ljuti se na mene, ne mrzi me
nije se mene pitalo
nisu to bile odluke moje
i te reči koje će zauvek da me bole:
“Biti nečiji socialni problem!”
Zato mrtvi?
Sejo,
da sam mogao umesto tebe
mrtav bi se rodio.

Možete mi reći,
da ništa od toga ne postoji,
da sam blesav ili puko lud.
Ne marim!
Jer osećam u srži, u kičmi,
u srcu, u duši
šta me steže,
energije koje sa nama nisu više
duše koje iza mene stoje
i ne mogu svome svetu
negde istini daleko
u pravcu prema svemiru.
Beskonačnosti.

Molim se za tebe u večeri,
izgleda tako je na kraju moralo biti.
Molim te, oprosti!
Ne jedna, nego vas dve.