Neki čudan odnos smo oduvek imali
ako se to može tako nazvati
udaljeni, nekako strani,
mada ostajali u tišini
uvek sam ti imao šta reći
ali za tebe neafirmisan sam ostajao.

Slušaj me sad
ne zameraj mi svaki tili čas
ne diži nos za svaki klinac
čovek sem, pravim greške
ali shvati nisam više dete
trudim se
kako umem najbolje.

Sad imaš svoje, misli o njima
čuvaj tu decu životom
daj nešto više, što mi nismo imali
daj život, daj sve
ali ne kupuj svašta, ne vredi
pokaži ponešto bolje
objasni da nešto i u knjigi ima
ako osluškuju klepet ptice krila
mogu čuti gde proleće počinje
kad vide školjku na uho da naslone
gde može more da se čuje.
Izađi vani igraj se sa njima
zajebi tablete i kompjutere,
seti se i naš je stari
bar dva puta lopte
i jednom sanke.
Na kraju budi bolji od njega,
idi korak, dva dalje
ne budi on, tvrdoglavi stvore,
ne budi gori
neka te dete po dobrom pamti
neka te voli.

I čuvaj se!
Što ne shvatiš,
da ti prijatelj onaj što može
sa tobom bačvu pive da popije nije
i što mu i dalje veruješ
dok ti pijan sere i laže.
Shvati da sam ti ja
bubreg, srce i jetra
kad u tebi uvene.

Volim te svejedno bato moj,
mada si stariji, ponekad kao da nisi
iako šutim i ne pokazujem,
znaj da uvek brinem.