…objavljeni delovi : I – II – III – IV – V – VI – VII – VIII – IX – X

“Ako se nekom prilikom nekad i sretneš sa ovim tekstom ili stranicom, želim samo još ovaj put, da ti se obratim lično…”

Od ovog slomljenog srca, koje te volelo, sad nije ostalo ništa. Napuklo i razbilo se na bezbroj komada. I znaj ne ljutim se i nemam ti ništa opraštati. Dao sam ti ga, nesebično, da učiniš sa njim što umeš i znaš. Sad znam bilo je preveliko za tebe, nisi umela. I reći ću ti hvala, jer umesto tog srca, naraslo je novo, još veće, jače i bolje. I tu sad ima mesta za nekog, što će umeti da radi sa njim.
Oprosti ti meni, što sam bio uporan, što nisam odustajao. Dobro znaš da sve sam osećao u vezi tebe i svejedno prkosio. Želeo sam samo da ti pomognem, da se izvučeš, da postaneš bolja osoba. A možda nisam ni umeo, ko to sad zna i nije više ni važno. Mada si toliko puta obrisala dupe samnom, crni đavo to ne bi zaslužio i samo neko lud bi izdržavao. A neka si, opet dozvolio sam. Na kraju bar upamtićeš nekoga što je voleo kao neka blesa, razumeo i shvatio te više od svih što si ili ćeš ikad upoznati.
I samo da znaš i posle svega još uvek ti želim svu sreću, da shvatiš to što želiš, da pronađeš to što tražiš. Uskoro, sutra, ma danas. Samo da budeš bolje. Molim te samo još, ne truj se više pogrešnim uspomenama, znaš dobro na šta mislim. Jer u nečijoj prošlosti se ne živi, nego umire.
Mada nikad nisi slušala što sam ti govorio ili molio, zalud je bilo sve. I ovaj put biće kako budeš sama htela i nastavićeš to što si uvek radila. I zato…

“…ako ti još nisam rekao: »Volim te i jebi se!«”

“Ti samo budi dovoljno daleko,
za mene postoji drugi neko,
čije će reči manje da bole,
čije će ruke lepše da vole.

Ti samo budi tamna sena,
za mene stižu lepša vremena,
ulice nove, nova lica
i jedno nebo prepuno ptica…”