…objavljeni delovi : IIIIIIIVVVIVIIVIIIIXX

Ni u stanu nije ispuštala moje ruke. Pa ni kad je tražila peškir, da se istušira. U nijednom momentu nije se udaljavala od mene. Nakon njenog tuširanja pustio sam muziku, zatim privučeni jedno drugom, nežno smo zagrljeni plesali. I plesali, plesali, plesali, plesali, plesali, plesali, plesali, plesali, još malo plesali i plesali. Jesam li već rekao, da smo plesali. Tu negde, opet sam osetio one njene uzdahe. Dugi jecaji i taj zvuk poput morske sirene, mamio me je u dubine neke lude ekstaze. Naši prsti su se počeli igrati dodirima svud po telu. Nismo se ljubili, samo usnama smo prelazili obraze jedno drugom. Šaljući dašak toplog vazduha, tek toliko da smo se ježili i mamili. Činilo mi se da to traje satima. Neka čudna vrsta izluđivanja, ali tako dobro, ne bi to opisao ni Bukowski ni Vladimir Nabukov.

“Gde sam?”

U jednom momentu se odmakla od mene. Počela je dodirivati svoje butine. Bila je mokra, mogao sam to videti i u onom mraku. Male kapi mlečne boje, kao da su sijale dok su krenule dole poput neke rečice, što izbija bregove da poplavi sve. Stiskala se i počela da dodiruje grudi. Nije mogla da veruje. Nisam ni ja. Bio sam napet kao struna. U sledećem momentu zgrabila me je za ruku i odvela u krevet. Skinula je gaćice i ne pitajte me kako sam ušao u nju. Činilo mi se, mogao sam da zaplivam celim telom u to meko belo meso. Toliko je bila mokra. Ritam tela slušao je muziku u pozadini ali uzdisaji više nisu pratili takt, ludeli smo oboje. U glavi mi se stalno vrtelo, da nešto ne radim kako treba, a ona je svršavala i svršavala. Posle prvog rekla mi je ponovo: “Volim te”, posle drugog, daću ti sve, baš sve i u “…” , i posle trećeg: “Rodiću ti dete”. Izgubio sam se.

“I dok sve ovo pišem, srce mi udara jače i jače!”

Glava mi je otišla u nepovrat. Koliko sam urlao u sebi, nisam mogao da svršim. U jednom momentu samo sam prestao, prošlo je više od tri sata, činilo mi se, pokidao sam ju. Ali nisam, taj osmeh, taj pogled koji je pružala pokazivao je nalepše ljudske muke, najlepše želje. To se ne prekida tek tako, ma nikako. Zagrlio sam ju jako, ostali smo u istom položaju spojeni telima i tiho rekao: “Volim te”.

“But I believe in love
and I know that you do too
and I believe in some kind of path
that we can walk down, me and you
so keep your candles burning
and make her journey bright and pure
that she will keep returning
always and evermore.

Into my arms, O Lord
into my arms, O Lord
into my arms, O Lord
into my arms…”