…objavljeni delovi : I – II – III – IV – V – VI – VII – VIII – IX – X

Petak, jednog decembra. Autobahn, nekad zvan “Autoput Bratstvo i jedinstvo”, krenuli smo na neki festival. Pun auto društva, glasna muzika i gas za Beograd. Naravno, kasno smo pošli, pao je već mrak i tamo negde pre putokaza za skretanje Slavonski Brod, nebo je isparala jedna zvezda padalica. Neviđeno, svetleći rep koji je ostavila, sijao je još nekoliko trenutaka. Već dugo sam bio sam. Sam sa ovom usijanom glavom i tad sam, pomalo naivno kao dete, istim rečima poželeo “Nekog svog”. A da sam znao, da će baš ta da radi, tražio bih loto dobitak :). Mada odavno znam, iskustva se parama ne kupuju. Pa ni ovo. I ne menjam ga, ni za dva, tri tiketa.
Veče se brzo odvijalo. Tek što smo stigli, žurka je krenula. Piće za piće, malo đuske, šiz. Dve hostese zabavile su se sa mnom, jedna mi je vrtela sisama oko glave, druga mamila pare iz džepa. Napio sam se kao telac i ostao dekintiran. Ali ne marim, devojke su odradile svoj posao profesionalno, a ja se proveo baš onako ljudski. Izistinski.

“Dobro jutro mamurnoj glavi.”

Sledeći dan upao sam na pola časa plesa, naravno kasnio sam poprilično. Ličio sam na srednjoškolca buntovnika, a meni je glava mucala i telo zastajalo u vremenu. To znaju koji piju, kad se olešiš pa patiš drugi dan.
Elem, da nastavim i na kratko objasnim situaciju. Instruktori plesa pokažu deo koreografije, to malo provežbaš sam, zatim svi u sali stanemo u jedan veliki krug. Momci idu u jednu stranu, dok devojke stoje na mestu. Isprobavamo istu kombinaciju sa svakom devojkom. Lako, mada ne mora značiti, da je uvek tako “lako”. Ništa novo za mene, posetili smo brdo sličnih festivala, opustiš se i đuskaš. Pokušaš, ako ne umeš, praviš se da znaš šta radiš. Eto, i ovaj bi festival verovatno ostao pomalo nezapamćen, poput drugih. No kad sam stigao do nje, predstavili smo se jedno drugom, kulturno. Stali smo u stav za ples, a ja sam je onda privio sebi i nežno poveo u figuru. Prsti su dotakli jedan mladež, na donjem delu njenih leđa, i sa njim utisnuo sam njeno ime u mozak. Taj momenat ostao je u sećanju, baš po jednom tihom uzdahu, koji je izustila dok smo plesali. Neobjašnjiv zvuk, koji sam čuo još bezbroj puta kasnije.