I onda te vidim posle godine dana,
kao da ništa se promenilo nije.
Uzdišeš u zagrljaju jutros,
kao samo da sinoć na kratko
izašla si iz stana,
koji ne mogu da očistim od rana,
zarađenih svih tih proteklih dana.

U ovom trenutku sedim sam,
i razmišljam.
Misli su mi mesožderi crvi,
izjedaju mi moždanu opnu,
vrte rupe u razumu
i ulaze u centar mog malog sveta.

Lupam tom tvrdom glavom od zid,
krhotine padaju već od pogleda,
same.
Kako je moguće?
Tako da utičeš na me,
to ti imaš neku čudesnu moć
Ili se zoveš drugim imenom
Morgan le Fay…
Veštica ili sanjiva vila?
San ili se to stvarno zbiva?
Ma ko si ustvari ti?