Milo moje koliko te mrzim, sad te želim. Neopisivo i neobjašnjivo je to. Ali koliko želim da ti naudim, toliko želim da te ljubim. Koliko želim da te boli ovog trenutka, toliko želim da uđem u tebe. Da ne prestajem, dok ne polomim zadnju granu prevare i laži u tebi, dok ne srušim zadnju stenu tvrdoglavosti i stisnem svu krv lošu i pustim je iz tebe. Tu kap znoja tog bola te pakosti. I dok zadnji zaluđeni vrisak i uzdisaj ne pustiš iz sebe i kad pomisliš da je svemu kraj, da shvatiš, da tek sam počeo. I onda sve od početka.

“Eto, toliko te mrzim.”