Tu između tvojih dlanova, kose, ušnih školjki, stopala, leđa, ključnih kosti, vrata, putića, butina, usana, bradavica, pružiću ti najlepše poljupce. Lagane kao dah, tek dodir samo nežno i stimulativno, bez grubosti. “Za sad”. Sa kutka mojih usana, osetićeš sve topliji zrak. I tako dok te ljubim po jednom delu, rukama se služim za najlakši dodir na drugom. Tek vrhovima prstiju, dodirujem te nežno, kako samo ja umem i znam. Sasvim lagano osetićeš i škripanje mojih noktiju na sebi. Sve više se ježiš. Na momenat pomislićeš, nalazim se svuda po tvome staloženom telu. I sudeći po tvojoj naježenoj koži, prelazeći s jedne na drugu stranu tela, nastavljam pomalo jače.

“Znaš, vodim te u Raj.”

Izluđujem te sve više i jače, zadržavam tvoje otimanje ruku i nekontrolisano micanje tela. Sve snažnije te stišćem, pokušavam da zadržim snagu u tvojim rukama, kojim pokušavaš da me obmaneš. Jedino što ne mogu da zadržim je tvoje uzdisanje i sve jače jecanje.  Gubiš kontrolu i to ti daje užasan osećaj. Pomalo te plaši. A ustvari to te još više loži. Ne možeš predvideti sledeći potez, počinješ da stenješ, od lude želje već počinješ i da me odbijaš. Ne stižu ti misli otkucaje srca i uzdahom pokušavaš da pronađeš me, želiš da znaš gde sam. Samo usnama još pokušavaš da osetiš me. Tu sam ali nema me. Ustvari svud po tebi sam. I tren pred tim da spojimo se telima da uđem u tebe. Pred najjačim vriskom po želji za mnom, izmaknuću se na 2-3 metra. I gledati te kao vuk svoju žrtvu.

“Gladan sam te i ti to dobro znaš.”

Saterana u kut, spremna da ne predaš se bez boja. Zarićeš nokte u leđa, i ugrizom u vrat, zadnji put pokušaćeš da se spasiš od svega. Znoj će postajati još više lepljiv i slan. Kapi promeniće boju u tamnu crvenu. Što manje imaš snage, više se otimaš. A sve više ti se čini, da te proždirem. Snaga sa kojom ulazim u tebe, nadire jačinom nabujale reke. Ne možeš se spasiti. Srca nam lupaju jačinom nebeskih zvona, tela se njišu ritmom jakog i sve bržeg potresa. Rukama se obimamo i sve jače stežemo. Iz svake pore naših tela izlazi slast, koju neuspešno zadržavamo sve ovo vreme. U zadnjim momentima kad svi uzdisaji izmaknu kontoli, skupiće se i zagrliti još jače. Lažan osećaj da nam pucaju kosti pod pritiskom dovešće do najvećeg ludila.

“Orgazam.”

Svršavamo zajedno. U tom trenu tela ostaće zgrčena, sve dok bez snage zagrljeni ne zaspimo. A duše u toj pozi sastavljene i zagrljene ostaće u beskonačnosti.     

Eto sad ovih 7%, a ostalo kad se vidimo,… 😉

2016-07-11_15-45-44

(slika preuzeta sa interneta)